СУРДОЛОШКА СЕКЦИЈА - ИСТОРИЈА СУРДОЛОГИЈЕ/СУРДОПЕДАГОГИЈЕ

ИСТОРИЈА СУРДОЛОГИЈЕ/ СУРДОПЕДАГОГИЈЕ

Велику захвалност за допринос историји сурдопедагогије, као научној дисциплини, дугујемо проф.др Љубомиру Савићу.

Сурдологија је као струка у Србији прошла свој пут као и у свим развијеним европским земљама. Однос према глувим и наглувим лицима пратио је развој друштва кроз друштвене епохе. Од периода када се сматрало да глуви нису способни за живот у заједници дошло се и до свести о могућности и потребу васпитања и образовања глуве деце. Упоредо са развојем старања о глувима у Европи и у Србији су се појавиле прве приватне школе, а затим и заводи, а научна мисао је пратила овај развој. У 19. и почетком 20. века, највећи допринос су пружили Вељко Рамадановић и Радивој Поповић, који су крчили пут развоју савремене сурдологије. Највеће прекретнице у историји наше струке су оснивање школа за глуву децу, а затим и оснивање Дефектолошког факултета. За творца високошколског образовања дефектолога у Србији сматра се Миодраг Матић који је и личност која је највише учинила за развој сурдопедагошке теорије и праксе. Током 20. века велики допринос су пружили и Петар Ивановић, Добросав Димић, Живан Влајић и други.

Данас у новим друштвеним околностима имамо обавезу да сачувамо и да унапредимо нашу праксу, а самим тим и теорију. Дефектологија је наука која је потекла из праксе и неопходно је да се и даље развија на основу искустава и потреба из праксе. Ми смо ти који пишемо нове странице историје у пољу едукације и ре/хабилитације глуве и наглуве деце.